Srbija i dalje suočena sa velikim izazovima u zaštiti životne sredine

Kopenhagen - Srbija je ostvarila napredak u zaštiti životne sredine, ali su pred njom i dalje veliki izazovi, posebno u oblastima upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zagađenja vazduha, dok su investicije u toj oblasti ispod očekivanih.

To se navodi u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

"Ekološki učinak zemlje predstavlja mešovitu sliku, sa značajnim dostignućima i stalnim izazovima", navodi se u delu izveštaja EEA koji se odnosi na Srbiju. Pozitivni trendovi uključuju značajno smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte od 1990. godine, rast udela obnovljivih izvora energije i povećanje organske poljoprivrede. "Međutim, izazovi i dalje postoje u oblastima kao što su upravljanje otpadom, cirkularna upotreba materijala i obezbeđivanje sveobuhvatnog praćenja zagađenja vazduha, posebno u svetlu uticaja na zdravlje povezanog sa finim česticama", navodi se u izveštaju EEA o stanju životne sredine u Evropi kojim je obuhvaćeno 38 zemalja. EEA navodi da Srbija preduzima napore da se pozabavi ovim izazovima kroz reforme politika, ulaganja u zelene tehnologije i inicijative za promociju održivih praksi u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, energetika i mobilnost, kao i da Srbija kao kandidat za članstvo u EU aktivno usklađuje ekološke i klimatske politike sa ciljevima EU. "Posvećenost Srbije zaštiti životne sredine ogleda se u njenim stalnim naporima da proširi zaštićena područja i sprovede mere prilagođavanja klimatskim promenama, kao što je promocija klimatski pametne poljoprivrede i otpornosti na rizik od katastrofa", ocenjuje se u izveštaju.

EEA ukazuje na problem povećane potrošnje biomase i tehničke upotrebe drveta, kao i da su potrebni dodatni podsticaji za promovisanje organske poljoprivrede i usklađivanje sa standardima EU.

U izveštaju se ocenjuje da veliko oslanjanje na poljoprivredu zasnovanu na kiši čini proizvodnju hrane u Srbiji veoma podložnom vremenskim promenljivostima, što zahteva veća ulaganja u mere prilagođavanja klimatskim promenama. "Kvalitet vazduha, uprkos trendu smanjenja zagađenja finim česticama, zahteva sveobuhvatne strategije praćenja i ublažavanja, posebno u vezi sa prostornim razlikama u nivoima zagađenja", ocenila je EEA. Potrebno je i kontinuirano praćenje i upravljanje vodnim resursima radi obezbeđivanja kvaliteta vode i zaštite vodenih ekosistema, kao i očuvanje zdravlja zemljišta kroz održive prakse upravljanja zemljištem. U sektoru energetike, povećana potrošnja, zavisnost od fosilnih goriva i ograničena istraživanja i razvoj ometaju energetsku tranziciju uprkos reformama politike, ocenjuje EEA. Prioriteti treba da budu energetska efikasnost, obnovljivi izvori, razvoj inicijativa pametnih gradova, energetski efikasna mobilnost i skladištenje energije. Energetsko siromaštvo je 2022. godine bilo blizu proseka EU što je, kako se navodi, poboljšanje u odnosu na prethodne godine. Srbija je 2022. i 2023. za zaštitu životne sredine izdvojila 0,49 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštila je EEA, ocenjujući da je to ulaganje nedovoljno za adekvatno rešavanje ekoloških problema. "Sveobuhvatna strategija sa kontinuiranim praćenjem, ciljanim intervencijama i integrisanim upravljanjem životnom sredinom je neophodna za obezbeđivanje održive budućnosti", saopštila je EEA.